Mások miként vannak vele, nem tudhatom, de engem kellemes bizsergéssel tölt el, ha egykori bunyevác prélók, sváb bálak népszerű muzsikáit, nótáit hallom felcsendülni, és bár tudom, hogy a mozgalmi élet dallamvilága nem igazán passzentol ide, mégis besorolom (követ rám), mivel hasonló hatással töltenek el.
"Sa ponosom vam predstavljam jedan od najboljih romskih ansambala na Balkanu. Olah Vince i njegov Earth-Wheel-Sky Band su legitimni predstavnici nove romske urbane kulturne scene koja kroz world music prezentuje sopstveno muzičko i kulturno nasleđe. Nakon dva albuma objavljena za inostrane izdavače, gostovanja na najeminentnijim etno i dez festivalima kao i evropske i svetske turneje u okviru koje su posetili Francusku, Italiju, Nemačku, Holandiju, Portugaliju, Japan, Austriju, Mađarsku, Slovačku, Sloveniju i Hrvatsku, dolo je vreme da ih i domaća publika diskografski upozna. Za sam početak, dovoljno je reći da je gospodin Olah ceo svoj ivot posvetio borbi za kulturna, socijalna i politička prava svog naroda. Oni moderni bi rekli da je čovek ekspert a meni je drae da ga nazovem romskim Bob Marleyem ili uporedim sa Manu Chaoom. Vreme će najbolje pokazati koliko je u tome uspeo. Muzika sa ovog kompakt diska ima samo jednu poruku. Dolo je vreme da saznate i onu drugu stranu priče o Romima. Od njih samih. Miro Karadić"
Уранила Косовка девојка, Уранила рано у недељу, У недељу прије јарка сунца; Засукала бијеле рукаве, Засукала до белих лаката; На плећима носи хлеба бела, У рукама два кондира златна, У једноме хлађане водице, У другоме руменога вина; Она иде на Косово равно, Па се шеће по разбоју млада, По разбоју честитога кнеза, Те преврће по крви јунаке: Ког јунака у животу нађе, Умива га хлађаном водицом, Причешћује вином црвенијем И залаже хлебом бијелијем. Намера је намерила била На јунака Орловића Павла, На кнежева млада барјактара: И њега је нашла у животу, Десна му је рука одсечена И лијева нога до колена; Вита су му ребра изломљена: Виде му се џигерице беле; Измиче га из те многе крвце, Умива га хлађаном водицом, Причешћује вином црвенијем И залаже хлебом бијелијем.
Кад јунаку срце заиграло, Проговара Орловићу Павле: "Сестро драга, Косовко девојко, Која ти је голема невоља Те преврћеш по крви јунаке? Кога тражиш по разбопју млада: Или брата, или братучеда, Ал' по греху стара родитеља?"
Проговара Косовка девојка: "Драги брато, делијо незнана, Ја од рода никога не тражим: Нити брата, нити братучеда, Ни по греху стара родитеља. Мож ли знати, делијо незнана, Кад кнез Лаза причешћива војску Код прекрасне Самодреже цркве - Три недеље тридест калуђера? Сва се српска причестила војска, Најпослије три војводе бојне: Једно јесте Милошу војвода, А друго је Косанчић Иване, А треће је Топлица Милане; Ја се онде десих на вратима, Кад се шета војвода Милошу, Красан јунак на овом свету, Сабља му се по калдрми вуче, Свилен калпак, оковано перје; На јунаку коласта аздија, око врата свилена марама; Обазре се и погледа на ме, С себе скиде коласту аздију, С себе скиде, па је мени даде: - "На девојко, коласту аздију, По чему ћеш мене споменути, По аздији по имену моме: Ево т' идем погинути, душо, У табору честитога кнеза; Моли бога, драга душо моја, Да ти с' здраво из табора вратим, А и тебе добра срећа нађе, Узећу те за Милана мога, За Милана Богом побратима, Кој' је мене Богом побратио, Вишњим Богом и светим Јованом; Ја ћу теби кум венчани бити."
За њим иде Косанчић Иване, Красан јунак на овоме свету, Сабља му се по калдрми вуче, Свилен калпак, оковаљно перје; На јунаку коласта аздија, Око врата свилена марама, На руци му бурма позлаћена; Обазре се и погледа на ме, С руке скиде бурму позлаћену, С руке скиде па је мени даде: - "На девојко, бурму позлаћену, По чему ћеш мене споменути, А по бурми по имену моме: Ево т' идем погинути, душо, У табору честитога кнеза; моли Бога, моја душо драга, Да ти с' здраво из табора вратим, А и тебе добра срећа нађе, Узећу те за Милана мога, За Милана Богом побратима, Кој' је мене Богом побратио, Вишњим Богом и светим Јованом; Ја ћу теби ручни девер бити."
За њим иде Топлица Милане, Красан јунак на овоме свету, Сабља му се по калдрми вуче, Свилен калпак, оковано перје; На јунаку коласта аздија Око врата свилена марама, На руци му копрена од злата; Обазре се и погледа на ме, С руке скиде копрену од злата, С руке скиде, па је мени даде: - "На девојко, копрену од злата, По чему ћеш мене споменути, По копрени по имену моме: Ево т' идем погинути, душо, У табору честитога кнеза; Моли Бога, моја душо драга, Да ти с' здраво из табора вратим, Тебе, душо, добра срећа нађе, Узећу те за верну љубовцу."
И одоше три војводе бојне: Њих ја данас по разбоју тражим."
Ал' беседи Орловићу Павле: "Сестро драга, Косовко девојко, Видиш, душо, она копља бојна, Понајвиша а и понајгушћа: Онде ј' пала крвца од јунака, Та доброме коњу до стремена, До стремена и до узенђије, А јунаку од свилена паса, - Онде су ти сва три погинула! Већ ти иди двору бијеломе, На крвави скута и рукава."
Кад девојка саслушала речи, Проли сузе низ бијело лице, Она оде свом бијелу двору, Кукајући из бијела грла: "Јао, јадна, худе сам ти среће! Да се, јадна, за зелен бор 'хватим, И он би се зелен осушио!"
Podvikuje bunjevačka vila, Iz oblaka razastrla krila: Oj Bunjevče, probudi se sada, Stareino subatičkog grada!
Kad ti vidi cimer od Kasine, Der proslavi bunjevačko ime, l pohiti da s' upie tamo, Tebe zovu braća već ovamo.
Nemoj brate ti oklivat tako, Već zapii tvoje ime 'vako: Ja sam sinak subatičkog grada, Neću vie da moj narod strada!"
Da ne znadu jo ni da ga ima, Jer ja hoću da ga svaki tima! Ne zovemo samo bogatae, Već i manje stanovnike nae.
l drimo se skupa sloge tvrde, Ne dajmo se da nas drugi grde. Nema vie tu kod nas partaje, 'Ko je počo i onaj se kaje.
Već Bunjevče hodi vamo pobro, Pa će vidit da će biti dobro: U Kasinu upii se sada, Da i tvoje dično ime vlada!
Zove tebe drutvo od Kasine: Oj Bunjevče, subatički sine, Ako bude u nas sloga taka, Bunjevačka biće snaga jaka!"
l dođite i vi gospodari, Kojigod za Bunjevce mari, A kojigod Bunjevce ostavi, Ti prokletstvo na njega postavi.
Ter im reci da su izrodice, Bunjevačkog roda izdajice; Bunjevac Bunjevca koji pokudi Bog mu dao oma da poludi.
.Moje je lice bledo majko, jer on mi zivot uze. Necu ga necu kleti majko, proste mu moje suze. Znam da je majko kod druge bio, duga je duga noc. Al' nikad nece prestati boli, iako znam da ce opet k meni doc'.
R. Rane, rane, moje teske rane, kako da prebolim. Kako da ga kunem majko, kad ga moja dusa hoce, kad ga moje srce zeli, kad ga majko ludo, ludo volim.
2. Kako cu da mu oprostim majko, kad je kod druge bio. Ubila bih ga zbog toga majko, al' mi je srcu mio. Sve mi je pusto bez njega majko, duga je duga noc. Al' nikad nece prestati boli, iako znam da ce opet k meni doc'.
